„Opstanak kolonije beloglavog supa u Valjevsko – podrinskim planinama je uspešna građevina moje porodice, dug prema generacijama prirodnjaka sa ovih prostora i velika investicija za održivu budućnost.Trešnjica i kolonija ptica je opstala i narasla i u ratnim vremenima devedesetih i uspešno se branila od čoveka.Mi smo samo pomogli, jer se ptice najbolje čuvaju kad se ne čuvaju. Zapravo tumarajući Valjevskim planinama ranih devedesetih na Povlenu od seljaka sam prvi put čuo priču o strašnim orlušinama koje „uprte“ jagnje i lete ka kanjonu.Tada je bilo i seljaka i stoke u planinama i života u kolibama i stočara i radosti i za ljude i za ptice.Potražio sam tada savet Saše Marinkovića ornitologa srpskog i sa grupom Valjevaca osnovali smo u septembru 1992 godine u Valjevu, Fondaciju za zaštitu beloglavog supa „Gyps fulvus“.Tada je u Trešnjici bilo šest odraslih ptica, kamenolom, i velika pretnja opstanku.Rad, vizija, filantropija i Božija pomoć doneli su nam uspeh.Danas najsevernija kolonija u Evropi ima oko 50 ptica i opstala je uprkos lošim ljudima,kreozanu,bosanskom ratu,klimatskim promenama.Dobro je pobedilo zlo.

Zahvalnost dugujem ljudima koji su sa mnom podizali rezervat, Zorici Srećković danas mojoj supruzi, valjevskoj dami koja je kaldrmu zamenula šatorima u divljini, sinu Ivanu-najmlađem rendžeru, Vladi Dodoviću sa kojim sam se okumio, Draganu Đekiću rendžeru koji je inventar NATURE i brojnoj familiji Vučićević iz Grčića koja brine o pticama preko 30 godina.

Danas smo svi mi FAMILIJA zaštitara koje stručno nadzire Braca Grubač,najveći.
Verujem u opstanak i dobre ljude. Imam veru i viziju.Pridružite se u lanac.

Spasli smo NEBESKOG ČISTAČA PRIRODE a on je spasao nas.“

Naš tim

Direktor centra za prirodne resurse

Siniša Mitrović, diplomirani politikolog ,valjevac,planinar,istraživač,ekološki analitičar i futurista.Volonter na poziciji direktora Centra za prirodne resurse NATURA od osnivanja od 1992 godine.